Pocetak

Ne spadam u najkreativnije osobe, cak mozda ni u kreativne. Vise sam snalazljiva nego kreativna. Skupljam fazone i pravim neki svoj kolaz. Tako sam i dosla na ideju da pocnem da pisem ovaj blog. Gledala sam film (ko zna koji, prepoznace, ko ne zna, nije ni vazno) i posle dva meseca shvatila da ideja mozda nije losa. Doduse, malo sam izmenila postavku... dok je zena u filmu emotivno ispunjena a karijerno u potrazi, dok pokusava da zavrsi makar jedan zapoceti projekat, ja sam u nesto malo drugacijoj poziciji. Karijera ne ide lose, mozda bi mnogi rekli da ide izuzetno dobro... kada nesto zapocnem obicno ga ne ostavljam nedovrsenog... a sto se tice emocija - i tu stojim drugacije. Posle dve velike ljubavi (mnogo za ne tako veliki broj mojih godina),ne mogu se pohvaliti emotivnom ispunjenoscu. Stavise u ovom trenutku postoji velika emotivna praznina u mom zivotu.

Iz iskustva znam da mnogi tugu ubijaju hranom, slatkisima i picem. Nisam do sada praktikovala tu vrstu antidepresiva, ali bas zato zelim da pokusam. Kada svi drugi recepti propadnu, kada ne upali ni ona stara izreka "klin se klinom izbija", vreme je da se uradi nesto nesvakidasnje... Zapravo nesvakidasnje za mene - probacu da naucim da kuvam (vec volim da jedem, ali se to uopste ne primecuje nazalost...).

Buduci da svaki projekat treba da ima neki cilj, resila sam da cilj ovoga bude pisanje svih recepata koje cu isprobati u toku svog samostalnog kulinarskog kursa. Zavrsetak projekta La cuisine a la Soffie online bice onog trenutka kada budem mislila da sam ponovo srecno zaljubljena... posle toga sledi mozda objavljivanje :P u tom smislu, projekat ce vrlo verovatno potrajati... uzivajte... :)